Koliko god bilo lako okriviti pametne telefone za vrijeme koje gubimo dok ih koristimo, ljudima se lako odvlači pažnja sa ili bez njih, pokazala je nova studija. Iako nije iznenađujuće da više koriste mobilni telefon kada im je u neposrednoj blizini, ni produktivnost ni broj prekida u radu ne zavise mnogo od toga da li im je uređaj dostupan.
Često nam se dešava da uzmemo telefon da bismo pronašli neku informaciju ili pročitali poruku, međutim, to se pretvori u provjeravanje društvenih mreža, te ne primetimo da nam je telefon oduzeo mnogo više vremena nego što smo planirali. Tada pomislimo da je sam telefon „kriv“ što ne možemo da se skoncentrišemo, ali takav stav možda nije sasvim ispravan, prema novoj studiji.
Mnogi se žale na svoju zavisnost od telefona i na vrijeme koje „nestane“ tokom skrolovanja, što je sasvim logično – pametni telefoni su dizajnirani da nam zaokupe pažnju. No, nije sve do telefona, jer svijet je pun mogućnosti za ometanje pažnje, a ljudi ih često čak traže sami: Većina prekida u radu ne nastaje zbog zvuka za obavještenja sa naših uređaja, već zbog subjektivnog osjećaja da nam je važna poruka ili onlajn informacija promakla.
S evolutivne strane, ova sklonost ka samostalnom prekidanju koncentracije ima smisla – pratiti šta se dešava u okruženju i biti svestan društvenih promjena je ključno za preživljavanje, a ljudi nisu programirani da satima sjede i budu koncentrisani na jedan zadatak.
U tom kontekstu, povremeno skretanje pažnje ne mora biti loše – naprotiv, može pomoći u održavanju produktivnosti tokom dana. Problem nastaje kada nismo svjesni koliko nas određeni uređaji zapravo mogu odvući od zadatka, pa umjesto korisne pauze koja nas osveži, može da prođe sat vremena dok koristimo telefon, a da to ne primjećujemo.
Iz tog razloga, uklanjanje telefona iz radnog prostora ili učionice nužno ne rješava problem nedostatka koncentracije na zadatke – već je pravi izazov u načinu na koji koristimo tehnologiju i u navikama koje smo oko nje izgradili.
Do ovog zaključka su naučnici došli nakon studije koja je bila sprovedena na grupi od 22 osobe, koja je uključivala dva perioda obavljanja posla na računaru, a svaki je trajao pet sati. U prvoj sesiji su su učesnici imali telefone pored sebe, a u drugoj su im bili udaljeni od stola.
Rezultati su pokazali jednu očekivanu stvar – ljudi su mnogo češće posezali za telefonom kad im je na dohvat ruke. Međutim, čak i kada uređaja nije bilo, pažnju im je svakako odvuklo nešto drugo, ovog puta preko računara. Učesnici su prijavili da su tokom sesija osetili potrebu da dohvate telefon, ali sam fizički napor da ustanu bio je dovoljan da ih odvrati.
Preuzimanje odgovornosti
Ograničavanje vremena ispred ekrana često dovodi do toga da više vremena posvetimo aktivnostima koje zaista želimo da radimo – vežbanju, druženju uživo, hobijima… To nije samo stvar discipline, već razvijanja digitalne pismenosti i razumijevanja kako neke aplikacije i platforme djeluju na pažnju i kako nas namerno zadržavaju duže nego što smo planirali.
Mijenja se stav da je problem u samom uređaju, već je ključno da razumijemo način na koji ga koristimo. Umjesto da očekujemo da nam neko drugi „zabrani“ telefon, treba da preuzmemo odgovornost za navike koje smo izgradili.
Najjednostavniji i najefikasniji korak je da ga za početak što češće držite van domašaja. Istraživanje je pokazalo da su učesnici, kada je telefon bio pored njih, provodili gotovo dvostruko više vremena na njemu nego kada su morali da ustanu da bi ga uzeli. Čak i minimalno udaljavanje (van dohvata ruke, ali i dalje vidljivo) znatno umanjuje korišćenje, prenosi Si-En-En.